Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, odnosno prvo odvajanje od roditelja, prevashodno od majke. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Često je ovo traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.
Kako će proteći adaptacija deteta na kolektiv i koliko će trajati, zavisi od: individualnih karakteristika deteta, emocionalne pripremljenosti, prethodnog iskustva u odvajanju od roditelja, stavova roditelja prema vrtiću ali i od kontinuiranog dolaženja u vrtić.
Polazak u vrtić ne mora da bude stresan za svako dete! U Predškolskoj ustanovi “Dečije carstvo” postoji praksa da se procesu adaptacije pristupa individualno. To znači da ne postoji određen vremenski rok za koji će svako dete biti adaptirano na kolektiv i prostor vrtića. Već prateći ponašanje, osećanja i reakciju deteta, određujemo i tok privikavanja. Stoga iz dana u dan pratimo svako pojedinačno dete i usklađujemo vreme boravka, ishranu i učestvovanje u aktivnostima.
Roditelji nikako ne treba da lažu dete u vezi sa tim kada će doći po njega, i da odlaze „na prevaru”, bez pozdrava. Dete će ih onda neprestano iščekivati i neće biti otvoreno za ono što se dešava oko njega u grupi. Mnogo je bolje reći detetu da će roditelj doći posle posla, što je na primer posle njegovog ručka u vrtiću.
Preporučljivo je da dete ponese u vrtić svoj „sigurni objekat” (igračku, ćebence i sl.). Time stiče utisak da je delić “kuće” ponelo sa sobom, stoga će se osećati znatno sigurnije.
Verovatno je da će prvog dana burna reakcija izostati, jer je dete tada još uvek fascinirano novinom. Njegovo negodovanje posle nekog vremena je uobičajeno i normalno, i predstavlja samo znak da je dete zdravo i vezano za svoju porodicu.
Nekada je lakše da roditelj, koji inače svakog dana odlazi od kuće, a najčešće je to otac, odvodi dete u vrtić, jer je dete naviklo već da se od njega odvaja na dnevnom nivou
Treba naglasiti da polazak u vrtić, pored dečijeg povlači i adaptiranje roditelja. Važno je da roditelji prvo imaju poverenja u vrtić, jer će se njihov strah i nepoverenje, ako ih ima, lako preneti na dete. Veoma je bitno da prvim razgovorima sa vaspitačima pristupe otvoreno, da prenesu važne informacije o osobinama, potrebama, navikama i interesovanjima deteta.
Ovim odnosom, stvara se temelj za dalju saradnju.
Ne zaboravite, polaskom deteta u kolektiv, dobijate partnere u vaspitanju svoje dece.
Kratak podsetik za lakšu i bržu adaptaciju dece na vrtić:
• Razgovarajte sa svojim detetom o vrtiću, nekoliko puta pre polaska svratite do vrtića, neka dete upozna i doživi prostor;
• Prethodno se raspitajte o režimu dana u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom,…);
• Planirajte odsustvo sa posla prvih nekoliko dana adaptacije;
• Upoznajte vaspitače/medicinske sestre sa osobinama, interesovanjima i navikama svog deteta;
• Dopustite detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić;
• Razgovarajte sa detetom o drugoj deci, podstaknite mu interesovanje za sadržaje u vrtiću;
• Rastanke u vrtiću učinite kratkim i konačnim jer dugi rastanci govore o Vašim strahovima i neodlučnosti;
• Ne bežite od deteta, nemojte odlaziti „na prevaru“, Već se uvek pozdravite i iskreno kažite kada ćete se vratiti;
• I naravno, da uvek održite svoju reč!
Dete može da razume da je vrtić sada njegova obaveza, kao što je vaša obaveza da idete na posao.
